Putopisi

 

          Možda deluje čudno i nelogično, ali uprkos činjenici da se bavim javnim poslom nisam u prilici da se pohvalim brojnim putovanjima i iskustvom dostojnim zagriženog turiste.
          Najdalje dokle sam došao bila je Budimpešta, i to opet poslovno, svega na jedan dan.
          Rumunija u nekoliko navrata, Grčka i Bugarska takođe, Hrvatska i Crna Gora bile su zemlje u koje sam odlazio poput mnogih, uskraćen mogućnosti da uživo vidim udaljenije krajeve planete čiji se horizont pruža daleko iza granica do kojih sam stizao.
          A upravo me život upozorava da je po iskustveno razmišljanje itekako korisno preći ih. 
          Ako se samo setim koliko sam o Srbiji znao živeći u srcu Šumadije, a koliko sada, kada su mi prve komšije Slovaci i Mađari, sunarodnici i Rusini, mnoge zablude padaju u vodu a saznanja postaju noseći stubovi mnogih stavova.
           Jedan od njih nagovara me da ubuduće putujem češće, ne bi li kroz poznanstva s novim ljudima i njhovom okolinom izgradio realnije vidike koji nam svima fale.
           Zato će ovo biti rubrika u kojoj nema “ušteđevine”, jer bi kasicu-prasicu tek trebalo puniti avanturama i utiscima, video-zapisima i fotografijama…
           Baza tekstova i foto-prikaza sa linkovima ka originalnim, na mom Flickr profilu, nalazi se u kategoriji kojoj nisam mogao zadenuti jasniji naziv od onog koji vas je namamio da stignete do ovih redova.
           Na WordPressu, inače, važi praksa da poslednje objavljeni članci potiskuju stare.
           I to je laka zamka da misli s “vatrenog krštenja” budu zaboravljene, pa je ovo  link koji će vas odvesti upravo do njih.
           Međutim, ukoliko vas zanimaju osvrti nakon novijih putešestvija moje malenkosti, najbolje će biti da kursorom zagolicate reč putopisi. 
           A ako ste, pak, od onih koji ne vole da kvare vid naprežući oko razaznajući reči na monitoru, predlažem da pogledate fotografije. One će vas na daleko komforniji način uputiti do mesta koja sam posetio,  video i u piksele pretvorio, samo za vas!