Velikani Ander Grand-a

         Velikani Ander Grand-a su junaci nestvarnih priča koje bi vrlo lako mogle da se dese svakome od nas.
         Njihova prošlost nije smišljena, ali to nikako ne znači da ne postoji. 
         Šta više… 
         U budućnosti će se polako “izmotavati” filmovi njihovih života koje bi tabloidi inače bez pardona objavili na srednjoj strani vanrednog izdanja. Potom bi se i nebo i zemlja uzmuvali da doznaju tu senzacionalnu vest, a sutradan bi je izvrnuli naopako samo radi većeg tiraža. 
         Već prekosutra niko više ne bi znao o čemu se radi…
         Baš zato sam i odlučio da likove razvijam po scenariju svršenog čina, gde bi lako, ako mi se prohte, iz njihove sadašnjosti emigrirao u prošlost i odatle na ekran  (u zvučnik) doneo pokoju informaciju koja će rasvetliti već viđeno i proživljeno.
         Poput predstave koja se odigrava iza spuštenih kulisa, u kojoj protagonisti šapuću i kritičaru iz publike ne ostavljaju mogućnost apsolutno stručne, čak ni racionalne procene, već ga primoravaju da uporno dolazi u teatar i da od godinama prikupljanih delića istine čulom sluha, stvara sliku.
         Naravno, velikani andergranda nisu fikcija nastala u bescarinskoj zoni bezvazdušnog prostora. 
         Oni svoje čudno rađanje duguju stvarnim situacijama razuđenim u priobalju jednog života koji vas može isprovocirati na uzdržan osmeh kao pri, recimo, pomisli na komplikovanost vožnje prekookeanskog broda kroz najnerazuđeniji zaliv fjordova, ali je isto tako moguće da ćete se oraspoložiti i odsalutirati oblacima uz olakšanje u vidu komentara:  “Srećom pa ovo nisam ja!”. 
         Jezikom prozivke, Cvika, Ćora i prof Frak, baš kao i Mladen Mladen, nastali su po uzoru na plod nemogućnosti da se formi radio-skeča posvetim na način koji bi mi dao odrešenije ruke u smislu uobičajenog dramaturškog pristupa i podele posla (uloga).  
         Ujedno, to je bio i veliki izazov jer se pomoću štapa i kanapa trebalo praviti nešto što je dovoljno originalno da intrigira slušaoce, a opet, nisam imao pravo da pomislim kako je uz više truda to moglo zvučati interesantnije. 
         Najpre, takav je slučaj sa Kratkim radio pričama. 
         KRP-če su se pojavile kao šansa u tinjajućoj nameri da nekako iskočim iz ralja informativnog novinarstva, i probam vest preobratiti u priču, a priču u monolog ili auto-dijalog.
         Sama ideja nastala je tokom radnog angažmana na privatnom kragujevačkom radiju “Prvi na skali”, tačnije u vreme kada je urednik i voditelj jutarnjeg programa “Svežina”, Dejan Milošević, insistirao da osmislim segment žanronski različit u odnosu na ostatak emisije.
         S obzirom da sam prethodno u “Kupu velike patke” Stojana Kominca već imao sponu u vidu stalne rubrike koja me je širem auditorijumu predstavljala kao izvesnog Mladena Mladena, bilo je logično da nastavim istu nit, ali da ovoga puta to ne bude smušeni heroj apsurda koji u studiju divani bez ideje, nego da svaka priča ima svoj tok, svoj početak i naravno kraj.
         Zapravo, ono nepovezano čavrljanje sa Stojanom trebalo je uobličiti u audio-sliku koja će dobiti svoj ram, ali ne i zid.
         Naduvati, dakle, loptu, ali igračima prepustiti šansu da i dalje pravila donose u toku igre.
         Mimo toga, verujem, sve bi se izjalovilo i pretvorilo u traumu autocenzure i profesionalnog razočarenja.
         Stoga je Mladen Mladena trebalo pustiti da odraste, premda mu već u imenu stoji zapisano da nikada neće prestati da bude dete.
         Njegova su se promišljanja kretala od dnevno-političkih do filozofsko-apstraktnih tema, bez ijednog intuitivnog impulsa da bi se na početku epizode mogao naslutiti njen kraj.
         Čak se dešavalo da u toku pisanja shvatim da sam izgubio trag inspiraciji, pa bih se vraćao na obod prvog pasusa, i tamo otkrivao skrivenu poruku razrade i vodilju pred zaključak.
         Tom prvom heroju Ander Grand-a koji mesec kasnije priključili su se novi “velikani”: Cvika i Ćora.
         Samo, za razliku od Mladena Mladena, koji je smišljen kao lik bez ikakvih komercijalnih ambicija, moram priznati da sam Cviku i Ćoru iznedrio na temelju težnje da stvorim alternativu radio-skeču “Jovanovići”. Odnosno, da to bude “hit” koji bi se emitovao pet dana u nedelji, i koji bi, između ostalog i kvantitativnošću konkurisao kao validan medijski proizvod na tržištu.
          Na posletku se taj veliki san radio zanesenjaka nije ostvario, iako sam “Cviku i Ćoru” slao na više adresa širom Srbije, i to ne kao blanko kompakt disk, već u omotu čije je grafičko rešenje uz mojih nekoliko sugestija doneo akademski slikar.
          Nije vredelo.
          Novac od radio-drama u novokomponovanoj post-petooktobarskoj Srbiji nije mogao imati neko ko nije imao politički pedigre, s obzirom da su gloduri i direktori medija vrednih pažnje postavljani od strane novih partija na vlasti.
          Isti ti ljudi imali su (i još uvek imaju) svoje listove za koje pišu isključivo provereni novinari “demokratske” provinijencije, svoje nevladine organizacije i razne dilove sa inostranim fondacijama koje finansiraju proizvodnju probranih medijskih sadržaja, svoje časove u privatnim školama novinarstva i da ne nabrajam dalje. 
          Uglavnom, “Cvika i Ćora” se  još uvek bore za svoju frekvenciju, što je u neku ruku i dobro jer mi kao autoru to daje mogućost da ispravljam eventualne dramaturške greške i razmislim o načinima da popunim zvučni mizanscen boljim fon-detaljima.
         Da je više vremena, bilo bi i više borbe za proboj posrnulih ka medijskom ringu, tim pre što u njemu više nema ni povlašćenih boksera sa dve dobijene runde na konto poznanstva sa sudijom.
          Svoje mesto mogao bi tu pronaći i treći velikan Ander Granda, profesor Frak.
         Njegov glas prethodno čućete u sopstvenoj glavi, čitajući članke nastale na osnovu zapisa s događaja koje je Frak koristio zarad popularisanja svog viđenja bermudskog trougla čija su temena zaglavljena u prošlosti, sadašnosti i budućnosti, a za koje dotični, onako u šali, kaže da je, glavom i bradom – vreme!
          Upravo je ono ukradeno od vas da bi vam se na kraju ovog teksta vratilo uz mogućnost da sami odaberete svog velikana ander-granda, i saznate više o njemu, a pomalo…
 …i o svemu…