Sredinom osamdesetih bio je to dvojac koji su činili Majkl Džekson i Pol Mekartni u čuvenoj “Say, say, say”.
Bez ikakve upućenosti u muzičku karijeru potonjeg sera i jednog od frontmena liverpulskih Bitlsa, priklonio sam se drugoj strani. Zašto je prevagnulo ka njoj tačno ne znam, ali verujem da je za to zaslužan plesni (disko) momenat u muzici pokojne legende popa.
Tačno se sećam kada mi je otac u Robnoj kući “Beograd” kupio “Off the Wall”, objavljen na kaseti u izdanju slovenačke RTLJ. Crni, mislim “Philips-ov” mono kasetofon gutao je A i B stranu mesecima, a ja godinama nisam mogao dešifrovati stilizovano curenje žute farbe na bordo podlozi omota, za šta i posle trideset godina smatram da je neprevaziđeno originalan domet likovnjaka i dizajnera iz sveta muzičke industrije.
Falkov “Rock me Amadeus” već ne pamtim u tom, vizuelnom smislu, ali znam da sam isti onaj “monokl” gurao kroz prozor ne bi li društvo iz Ruđera Boškovića čulo šta se to sluša na kraju sokačeta u broju 3.
Isto je bilo i sa Wham-ovom “The best” (re)kapitulacijom pred početak Džordžove solo karijere. Iz tog perioda izdvojio bih još i “Soldatski bal” “Plavog orkestra”, zatim “Ćiribiribela” “Bijelog dugmeta” i piratsko izdanje Džeksonovog “Thriler-a”, kupljenog mnogo pre bugarskih kućnih čarolija na jednoj od paralijskih tezgi. I tu negde počinju i devedesete, a s njima i nova zvučna otkrića…
S ove vremenske distance čini mi se da nije bilo ogromnih skokova kada je reč o mom muzičkom interesovanju, ali tada je to sve izgledalo kao koračanje u cipelama džina.
Prvi veliki pomak desio se kada sam Kerberovu “Petu stranu sveta” na nagovor Pazarca zamenio TDK-ovom normalkom od devedeset minuta, koliko je, otprilike trebalo za EKV-ovih “Par godina za nas” i “Ljubav”. Slušao sam ih na preskupom crvenom SONY-jevom vokmenu koji je tata zajedno sa slušalicama od narandžastog sunđera pazario preko čika Tike, iz Italije.
Na početku drugog polugodišta Kale mi je doneo “Bloodylon” Miladojke Youneed” i sve ostalo, u nizu koji sledi čista je istorija…
…The Doors (hvala Ireni (tada) Vasiljević), R.E.M., Obojeni program, Disciplina Kičme, Šarlo Akrobata, KUD Idijoti, Sonic Youth… (hvala Aleksandru Kaličaninu Kaletu), Darkwod Dub, Kanda Kodža i Nebojša, Bell And Sebastian (hvala Mariji Karaklajić), Make Up, Presing, My Bloody Valentine, Tortoise, The Stone Roses, New Order… (hvala Dejanu Stevanoviću Stevi), Neočekivana sila koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar (hvala Danijeli (tada) Vukojčić), The Cure, Portishead, Babies in Toyland, Tidersticks, The Charlatans (hvala Peđi iz Gornjeg Milanovca), Nirvana, Madhoney, Red Hot Chilli Pappers (hvala pokojnom Kiti iz Erdoglije) The Pogues, BOYE, Mizar, Sugarcubes, Galaxie 500, Thin White Rope (hvala Zoranu Petroviću – Bela Lugošiju iz Niša), Iva Bitova (hvala Dikiću, klasiću iz JA), Radiohead, Plavi Max (hvala Andreju Kislovskom), Calexico (hvala Zoći muzičkom uredniku ex kragujevačkog radija “Prvi na skali”), a The Sundays, Mazzystar, The Fall, The Breaders, RATM, Ministry, DLM, Lunu i La stradu, Jarbole, Nežnog Dalibora i ko zna šta još, otkrio sam sam.
