Neobične misli, obični ljudi

 

 

 

•       “Svi ljudi u glavi imaju fijoke, čak i ja“, rekao je Arsenijević Nenad Arči tokom jedne od brodolom-filozofskih rasprava vođene uz njegovu orahovaču na gornjem nivou moje momačke sobe. Objašnjavao mi je, u stvari, da ljudima ne bi trebalo previše verovati, priznajući da je i sam na tom spisku;

 

•      “Elvis Prisli, pritisli misli”, rekao je Andrej Kislovski u podgoričkoj kasarni “Morača” gde smo ’97. služili vojni rok. Tih dana smo do te mere bili “van sebe” da je apsolutno nemoguće setiti se čime je Andrej bio inspirisan;

 

•      “Jodža, budža i lepeza”, rekao je Aleksandar Mirčetić Mirče, dok smo pred zoru u buregdžinici prekoputa “Kifle” on, ja i Aca Džo (Aleksandar Miladinović) pokušavali da punih usta smislimo naziv benda. Istina jeste da se tih nedelja pojavio prvi album “Kanda, Kodže i Nebojše”, ali hard-roker je aludirao na jogurt, vreo burek i ruke kojima smo mahali pokušavajući da rashladimo zalogaj;

 

•      “Vidi, golubovi na ispaši”, rekao je Vacić Marjan Vace, dok smo vraćajući se iz grada ka rastajalištu (kafana “Proleće”) prolazili pored poljane kod robne kuće “Zlatna ruža”. Danas je u Kragujevcu na tom mestu restoran “Peron”, a u to vreme stotine ptica kljucalo je “to nešto!” u travi;

 

•      “Porazi me jačaju”, rekao je Ljuba Brkić, pijanista i moj prijatelj iz AKH “Liceum”, što je ujedno i naslov njegovog intervjua datog sredinom devedesetih listu “Nezavisna Svetlost”;

 

•     “Đule.”, rekao bi Dejan Stevanović Steva u milion i jednoj situaciji na početku obostrane kritike srpskog društva;

 

•    ”O frendlani grutinbugli…”, napisao je pokojni Daglas Adams u knjizi “Vodič kroz galaksiju za autostopere”. O tom štivu više u odeljku “Između korica”…